19. decembar
Nikoljdan
Sveti Nikola
Nikoljdan pada 19. decembra, po crkvenom kalendaru 6. decembra. To je najrasprostranjenija krsna slava kod Srba. Toliko kuća drži ovaj dan da stara izreka kaže: pola Srbije slavi, a pola ide u goste.
Svetitelj ovog dana
Nikola je u četvrtom veku bio episkop Mire, lučkog grada na obali Likije u Maloj Aziji. Mornari su ga prizivali u oluji, i do danas se poštuje kao zaštitnik svih koji putuju, morem ili kopnom. Godine 1087. italijanski trgovci preneli su njegove mošti iz Mire u Bari u južnoj Italiji, gde ih hodočasnici posećuju i danas.
Posna trpeza
Nikoljdan uvek pada u Božićni post, pa je slavska trpeza posna. Riba dolazi na mesto pečenja, u mnogim kućama nasred stola stoji pržen šaran, uz njega prebranac i posna sarma. Dobra posna trpeza traži više umeća od obične.
Šta svaka slava mora da ima
Tri stvari stoje na stolu, koji god dan bio: slavska sveća, slavski kolač i koljivo, kuvano žito za pomen upokojenima. Kolač se blagosilja, okreće i lomi, kod kuće sa sveštenikom ili u crkvi. Sama slava se predaje u porodici, najčešće sa oca na sina, zajedno sa ikonom kućnog svetitelja. UNESCO je 2014. godine uvrstio krsnu slavu na svoju listu nematerijalnog kulturnog nasleđa, kao prvi srpski upis uopšte.
U kući koja slavi Nikoljdan, ikona Svetog Nikole visi u mirnom uglu cele godine. Devetnaestog decembra pod njom se pali sveća.
